Odluke Gradskog veća o ograničenju radnog vremena kafića i noćnih klubova u stambenim zgradama do 24 sata, zabrani puštanje muzike posle 22, kao i ranije odluke da se zabrani pušenje na javnim mestima, može uticati na to da Beograd ne bude više prestonica noćnog života, po kome je nadaleko poznat.

Direktor Turističke organizacije Beograda (TOB) Dejan Veselinov rekao je Tanjugu da ta odluka neće uticati na smanjenje broja turista Beogradu, kao i da prestonica ima dosta toga da ponudi gostima, ali i sugrađanima.

"Mislim da će Beogard i dalje biti primamljiv za noćni provod, stranci će nastaviti da dolaze, jer prestonica, pored noćnog života ima druge oblasti po kojima je poznata u inostranstvu", rekao je Veslinov.

Prema rečima direktora TOB-a, stranci dolaze zbog kulturnih i sportskih događaja, održavanja kongresa i sličnih poslovnih sastanaka ili kratkog vikend odmora.

Posle odluke o zabrani pušenja u javnim prostorijama i najavljenog skraćenja radnog vremena, ugostiteljski objekti se suočavaju i sa visokim iznosima naknada za autorska i srodna prava, koja moraju da plate Organizaciji muzičkih autora Srbije ( SOKOJ).

Nedavno su ugostitelji, trgovci, preduzetnici, kabl-operateri, radio i TV stanice isključili muziku na jedan sat kao znak protesta i upozorenje na visoke tarife SOKOJ-a.

Upozorenje je upućeno i organizaciji proizvođača fonograma Srbije (OFPS), ali i nadležnom Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj, a iz Unije poslodavaca Srbije upozorili su da će, ukoliko ne bude bilo napretka po tom pitanju, 22. februara biti organizovano potpuno izbacivanje uređaja za reprodukciju zvuka iz lokala.

Atmosfera i muzika u klubovima utiče na poslovanje ugostiteljskih objekata, ali slobodna je volja ugostitelja da li će puštati muziku ili ne i njih država ne primorava da je koriste, rekao je Tanjugu stručni saradnik za odnose sa javnošću SOKOJ-a Marija Cvijanović.

"Ukoliko ugostitelji žele da puštaju muziku u svom prostoru koja definitivno pozitivno utičce na njihov posao i zaradu, onda će uvesti muziku, ali moraju to i da plate", rekla je Cvijanović.

Muzika je zakonom zaštićeno autorsko delo autora - stvaraoca, od koga se mora tražiti dozvola za korišćenje, objasnila je ona.

"Sistem kolektivne zaštite autorskih prava je više od 60 godina prisutan i kontinurano se naplaćuje u Srbiji, ali problem je što je tranzicija i transformacija svojinskih odnosa donela veliki broj korisnika koji nisu dovoljno obaveštani, što ih ne opravdava da ne plaćaju muziku", rekla je Cvijanović.

Ona je dodala da će, dok se ne donese nova, važiti aktuelna tarifa, koja od 2007. određuje da jedan bod iznosi devet dinara.

"Diskoteke, klubovi, barovi i splavovi do 50 metara kvadratnih moraju da 'plate' 1.000 bodova za mesec dana, ukoliko imaju više od 16 radnih dana mesečno, a oni veći 1.300 ili 1.800 bodova", objasnila je Cvijanović.

Ako se organizuju pojedinačne zabave, kao što su svadbe, promocije i proslave, naknada se plaća po priredbi i obračunava prema kapacitetu objekta, odnosno broju stolica (50 stolica - 300 bodova, 100 - 500, 200 - 800, 300 -1.000 bodova).

Restorani, kafići i kafane bez žive svirke imaju povoljniju tarifu, dok ostali ugostiteljski objekti - kiosci brze hrane, hamburgernice i slični objekti koji ne poseduju deo za smeštaj gostiju, moraju mesečno da plate 60 bodova, dodala je ona.

Izvor: TANJUG